TAKO JE TO, A JA -ONO OVO. HANUKA, SVETLOSTI PUNA, MOJE SI PRVO JA. Uzalud, uzalud je sve to, ti danas ne postojiš, mene na mahove ima pa nema, sad se, eto, bezobrazno baškarim u tebi, na dnu groba. Gde ću biti sutra i da li sutra uopšte postoji? Zar je to važno, dobra moja? Hanuka, nema te. Jedna u drugoj odavno, zar ne -ali ko još mari? Ima li ikog kome je važno, makar malo? Reci mi, dok koren maslačka ti miluje usnulo lice, Hanuka, milosti puna.

Vrlo često, u bezazlenim trenucima, kada mnogi misle o svakodnevnim stvarima, odjednom osjetim neki val topline, naježim se i lagano nasmijem. Tad mi svaka druga misao iščezne i na usnama osjećam samo tvoje ime. A ono ostaje neizgovoreno da bi se taj trenutak prolio kroz čitavo moje biće i zadržao se što duže. Često me zbog toga pogrešno shvate. Nisam hladna, samo više volim osjećanja od riječi. Umalo da prođe bez naslova. A onda se kao malo pridignem, .

This blog has no articles. Subscribe to my blog! Post to my blog.

Не верујем у политичке покрете, верујем у лични покрет, покрет душе, када се човек загледан у себе толико постиди, да пожели да промени нешто у самом себи, не у спољашњем свету. Нас струја носи као брод. Сред оног што је трајно. Нећемо више чути глас;. Јер оно што вечито брују. Храброст нек вам не призива,. Дечаци, ни брзина,.